Престоница

Треће поглавље изложбе приказује сталне напоре Београда – културне и градитељске, управне и просветитељске – да достигне све одлике једне европске престонице. Његову потпуну модернизацију кочила су стална ратна разарања. Обиље докумената илуструје динамични развој Београда од добијања аутономије Србије у саставу Османског царства 1830. до година које су непосредно претходиле другом светском рату.

У XX век Београд улази са регулисаним улицама, електричним осветљењем, водоводом и трамвајским саобраћајем, болницама, школама, научним установама и друштвима, богатом књижевном и ликовном сценом. Посебна пажња посвећена је сведочанствима о свакодневном животу (исхрана, становање, мода) и великом грађевинском полету. На космополитски дух Београда указано је паралелним представљањем различитих вероисповести кроз њихове сакралне објекте и црквене матичне књиге.