naslovsrp

 Војна граница

 

Срби који су побегли из своје поробљене земље и даље су се борили против Турака, на простору Мађарске, Аустрије и Млетачке републике. Били су настањени у „Војној граници“, коју су аустријски владари, од дела хрватских земаља, војнички организовали као заштиту границе од Турака.

 Погранични појас Војне границе стално је прошириван, а постојало их је неколико. Капетаније од мора до Купе са Жумбераком чиниле су „Хрватску крајину“, која је према седишту прозвана „Карловачки генералат“, затим „Приморска крајина“, која се простирала од мора до Капеле, зависна од Карловачког генералата; „Банска крајина“ од Карловца до Иванића до Драве, касније позната и као Вараждински генералат.

 Села обухваћена Војном границом нису имала обавезе према хрватским феудалцима јер су давала ратнике као свој прилог држави, а управно су била потчињена владару као свом врховном заповеднику. Године 1630. „Влашки статут“ (Статута Валацхорум) званично је признао Србима извесне повластице како би им се обезбедио слободнији и мирнији живот. У XVIII веку било је 30 покушаја регулације и осавремењивања Крајине, што указује да Аустрија никако није успевала да нађе коначно решење. Војна граница је развојачена 1873. године.

 Живот граничара одвијао се на вечитом ратишту, где су се често сукобљавали не само са Турцима већ и са хрватским племством, које се тешко одрицало свог дела прихода са сељачких граничарских поседа. Крајишке посаде биле су смештене у дрвена утврђења, које су спајали чардаци. Граничари су ватром или пуцњем са чардака упозоравали на опасност. Куће су биле од дрвета, облепљене блатом, прекривене сламом или рогозом и трском. Имале су једну одају без патоса, која је служила као соба, кухиња и амбар. На средини се налазило огњиште, где се кувало и грејало. Уз зидове су стајала лежишта од даске, прекривена сламом.

Најлепше куће биле су свештеничке и официрске. Њихове куће састојале су се од више соба, кухиње и пратећих просторија, а имале су и озидане пећи. Те пећи биле су грађене од печених лонаца, којих је било сто-двеста комада, са отворима према соби.

 

<< претходна тема Два града две царевине >> следећа тема Просвештеније
Copyright © 2015, Историјски архив Београда LOGO IAB providan