Од првог дана окупације деловао је антиокупаторски покрет, Народноослободилачки фронт, један од најјачих покрета отпора у Европи. Такво расположење широких народних маса искористили су комунисти, који су као самостално формирана снага, интернационалне оријентације, организовали антиокупаторски покрет. Првомајским прогласом ЦК КПЈ, који су растурали београдски комунисти и скојевци, народ се позивао на одлучан отпор окупатору и њиховим слугама у земљи.
У драматичној ситуацији окупације, репресалија непријатеља и растројства грађана суочених са надирућим насиљем, део старешинског састава Југословенске војске, на чијем се челу налазио пуковник Драгољуб-Дража Михаиловић, помогнут оним снагама из грађанских слојева које су биле спремне за акцију у новонасталим околностима, створио је четничку организацију, Југословенску војску у отаxбини, с циљем да пружи отпор непријатељу у погодним околностима. Четнички покрет Д. Михаиловића био је у сталној вези са Врховном командом југословенске избегличке владе у Лондону.
Револт и огорчење ширили су се Београдом. Од првог дана окупације пружан је отпор окупатору. Припадници Народног фронта (НОФ) и скојевци (СКОЈ) вршили су спонтане и организоване акције против окупатора.
<< претходна тема Колаборационистичка власт | >> следећа тема Концентрациони логори и стратишта |