Предаја градова

У тежњи да Турке коначно уклони из Србије, кнез Михаило је искористио један немио догађај на Чукур чесми 1862. године, када је турски војник ранио српског дечака, што је изазвало сукоб ширих размера. Борба је трајала читаву ноћ и прекинута је тек пред зору формалним примирјем, које су потписали Илија Гарашанин и командант београдске тврђаве Ашир-паша. Међутим, Турци су изненада са Београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали градску варош. Бомбардовање је трајало сатима, оштећен је део Капетан-Мишиног здања, а звоник Саборне цркве био је погођен на 16 места.

Бомбардовање Београда узбунило је европску дипломатију. Сазвана је Конференција амбасадора великих сила у цариградском предграђу Канлиxи. Српска влада је искористила ово бомбардовање да затражи исељавање турских гарнизона из Србије. Насупрот томе, Турска је захтевала распуштање народне војске у Кнежевини. На конференцији амбасадора, Француска и Русија подржавале су интересе Србије, док су Енглеска и Аустрија биле наклоњене Порти. Одлуке конференције давале се Србији много мање од онога што је тражила њена влада. Решено је да се поруше тврђаве Соко и Ужице и да се цивилно турско становништво исели из Србије, што је било предвиђено још Хатишерифом из 1830. Незадовољан овом одлуком, кнез Михаило је започео свеобухватну дипломатску акцију. Српски посланик на Порти, Јован Ристић, захтевао је од великих сила да изврше притисак на султана, а сам је упоредо преговарао са великим везиром. Владимир Јовановић објавио је на енглеском језику књигу „Српски народ и источно питање“, којом је желео да утиче на енглеско јавно мњење у корист српских интереса. Дуготрајна дипломатска акција окончана је 1867. године, када је кнез Михаило успео да постигне споразум са Портом. Турске посаде споразумно су напустиле градове: Београд, Ужице, Соко, Шабац, Смедерево и Кладово. Као симбол османске суверености над Србијом, остала је још само турска застава уз српску на зидинама Београдске тврђаве.

Одлазак Турака из Београда био је од огромног значаја за његов даљи развитак. Ослобођен турске војске, Београд је постао главно привредно и културно седиште Кнежевине Србије. Последице одласка Турака најпре су се одразиле на изграђивање Београда као насеља. Порушене су све четири варошке капије и насеље се ширило од Саве и Дунава према Врачару.